post-i-get.md

POST i GET

O ovome se može dosta pisati, ali ovo će biti dovoljno za početak:

POST metoda slanja podataka na drugu stranu obično znači da se podaci šalju preko neke html forme, poput Login-a za neki sajt. Forma mora biti i podešena da koristi POST metodu. Primer forme za slanje, i PHP koda za primanje, POST podataka:

<form method="POST">
	username:<input type="text" name="username" placeholder="korisničko ime"/>
	password:<input type="password" name="password" />
	<input type="submit" value="Pošalji" />
</form>
<?php
$username = $_POST['username'];
$password = $_POST['password'];

// ta dva reda gore će izbacivati grešku ako ti podaci ne postoje. Da se to izbegne koristite:
if (isset($_POST['username'])) { // isset() funkcija vraća "false" boolean ako ne postoji dati podatak
	$username = $_POST['username'];

	echo '<br /> $username je :' . $username;
} 
if (isset($_POST['password'])) {
	$password = $_POST['password'];

	echo '<br /> $password je :' . $password;
} 
?>

Pvi deo predstavlja HTML code. U vašem browseru bi trebalo da se pojave ta dva polja koja su tipična za mnoge sajtove koja možete koristiti za testiranje ovog gore koda. Od svega toga, za sada, treba samo da znate vezu između tih polja i php koda za ispis. Nećemo se mnogo zadržavati na ovome:

• Pojedinačni html "tagovi" se nalaze između < i >. Npr <form>.
• Tagovi označavaju početak i kraj nekog elementa. Tag za zatvaranje počinje sa </, npr </form>.
• Svaki element se sastoji iz taga za otvaranje i taga za zatvaranje(<form><form>) ali se može pisati skraćeno tako što se na kraj prvog taga stavi />, npr: <input type="text" /> ili <br />.
• Elementi mogu imati atribute. Npr, u ovom elementu <input type="password" name="password" /> atributi su type i name.
• type atribut nam govori kog je tipa ovo polje za unos. Ako je text onda vidimo šta pišemo. Ako je password onda ne vidimo dok unosimo tekst, odnosno šifru.
• name nam govori naziv $_POST promenljive kada se podaci pošalju. Npr, ako za <input type="password" name="password" />, do sadržaja tog polja posle slanja ćemo doći uz pomoć $_POST['password']. U pitanju je promenljiva tipa "niz", ali više o tome posle.

Ova poslednja stavka vam je jedina bitna za sada, ali zato je i pročitajte ponovo.

U gornjem primeru koristimo novu funkciju, isset(). Ona se koristi za proveru postojanja neke promenljive ili nekog podatka. Da bi bolje razumeli to, pogledajmo sledeći kod:

<?php

$godina = 2016;

if (isset($godina)) {
	echo 'Promenljiva $godina postoji.';
} else {
	echo 'Promenljiva $godina postoji.';
}

echo '<br />';

if (isset($mesec)) {
	echo 'Promenljiva $mesec postoji.';
} else {
	echo 'Promenljiva $mesec postoji.';
}
?>

Pokrenite taj primer da vidite šta se ispiše. Ako pogledate isset($godina), to se može čitati kao "Da li je postoji promenljiva $godina?", odnosno "Da li je setovana/podešena?". isset() funkcija kao takva vraća istinitost(boolean), dakle, true ili false. Ako promenljiva postoji, vraća true. U ovom primeru smo podesili promenljivu $godina na početku, dakle, ona postoji. Ali promenljivu $mesec nismo nigde podesili, dakle, ona ne postoji. isset() se najčešće koristi kod slanja podataka POST i GET metodom, radi provere.

GET metoda slanja podataka je praktično slanje podataka kroz adresu stranice. Obratite pažnju koja je adresa u browseru gde testirate kod. Verovatno počinje sa localhost jer radite u Xampu, pa onda sledi /folder/ ili /prakticno/, nakon čega je fajl u kojem radite, poput test.php, index.php ili get.php. Primera radi, ako imate adresu koja se završava sa get.php, vi na nju možete nakačiti još podataka preko GET metode koristeći upitnik pre prvog podatka, i ampersand & pre svakog sledećeg. Pretpostaviću da vam je ovaj code na adresi http://localhost/prakticno/get.php - Primer bi bio adresa http://localhost/prakticno/get.php?id=123&action=edit. U tom slučaju možete pristupiti podacima uz ovaj kod:

<?php
if (isset($_GET['id'])) { // isset() funkcija vraća "false" boolean ako ne postoji dati podatak
	$id = $_GET['id'];
} else {
	$id = 0;
}
if (isset($_GET['action'])) {
	$action = $_GET['action'];
} else {
	$action = 'neispravan';
}

echo '$id je ' . $id;
echo '<br />';
echo '$action je' . $action; 
?>

Na ekranu bi trebalo da vidite $id je 123 i $action je edit. Ako vidite $id je 0 i $action je neispravan onda ste zaboravili dodati ?id=123&$action=edit na kraj adrese u browseru. Da probamo još malo pojasniti šta se tu dešava:

? - sa upitnikom označavamo da je ovo kraj imena fajla (get.php, ili štagod) i da tu počinju GET promenljive. GET promenljive idu u parovima ime i vrednost, odnosno ime=vrednost. Pod ime bi bilo tačnije reći index, ali možete reći da vam je taj levi deo jednakost ime=vrednost oznaka GET promenljive. Sa desne strane te jednakost ide vrednost koju dodeljujete. Dakle, ako imate adresu get.php?ime=vrednost, onda toj GET promenljivoj pristupate na sledeći način:

<?php
echo $_GET['ime'];
?>

Promenite sad ime u adresi u nešto drugo, npr broj, i isto to stavite u kod echo $_GET['broj'];, da vidite o čemu pričam. Sad menjajte desnu stranu jednakosti u neki broj, i opet osvežite stranicu, da vidite kako se menja.

Isto tako možete imati više GET promenljivih u adresi, npr: http://localhost/prakticno/get.php?http://localhost/prakticno/get.php?id=123&action=edit&ime=Stevo. Svaka GET promenljiva se odvaja sa & od prethodne, znači ?id=123&action=edit&ime=Stevo. Sad ću odvojiti GET promenljive da bude malko preglednije, ali i neispravno: ? id=123 & action=edit & ime=Stevo. Da vidimo šta se tu dešava, ubacićemo ih sve u echo:

<?php
echo 'id: ' . $_GET['id'];
echo '<br />'; // ovo je samo novi red radi preglednosti
echo 'action: ' . $_GET['action'];
echo '<br />';
echo 'ime: ' . $_GET['ime'];
?>

Ovaj kod ispisuje vrednosti GET promenljivih, ako ih ima, ali će izbaciti greške ako one ne postoje. Zato koristimo isset() funkciju iz prvog koda:

<?php
if (isset($_GET['id']) AND isset($_GET['action']) AND isset($_GET['ime'])) {
	echo 'id: ' . $_GET['id'];
	echo '<br />'; // ovo je samo novi red radi preglednosti
	echo 'action: ' . $_GET['action'];
	echo '<br />';
	echo 'ime: ' . $_GET['ime'];
} else {
	echo 'Nesto fali';
}
?>

Ako na ekranu piše Nesto fali, onda morate proveriti da li u adresi u browseru imate sve tri promenljive. isset() funkcija proverava da li određena promenljiva postoji, i vraća true ili false na osnovu toga. U ovom primeru ćemo ispisati sve promenljive samo ako save promenljive postoje. Ako bilo koja fali, ispisaće Nesto fali. Probajte sledeće:

• Ubacite svoje ime u promenljivu ime
• Zamenite promenljivu action sa promenljivom akcija, a vrednost joj promenite u izmena.
• Dodajte još jednu GET promenljivu na adresu i ispišite je na ekranu sa kodom.
• Vežbajte. Počnite sa novim fajlom, od nule, nek se zove getproba.php. Napišite prvo kod koji ispisuje vrednost GET promenljive boja. Stavite taj kod za ispis unutar if bloka koji proverava da li ta promenljiva postoji. Ako ne postoji, nek se ispiše ne postoji. Isprobajte vaš kod sa i bez GET promenlijve boja.

Postoje situacije u kojima je obavezno koristi POST metoda, poput registracije i logina, i situacije u kojima je bolje koristiti GET metodu, kao što je izlistavanje podataka, pretraga, itd.

NAPOMENA podaci koji su primljeni preko POST ili GET metode obavezno tretirati kao nebezbedne. Maliciozni korisnici mogu da menjaju njihov sadržaj i jedan su od najlakših načina da se hakuje sajt ako nije zaštićen. Srećom, nije se teško obezbediti od toga, samo treba imati ovo na umu. Bezbednost ćemo kasnije pokriti.