CASE OF EL-MASRI v. _THE FORMER YUGOSLAV REPUBLIC OF MACEDONIA_ - [Montenegrin Translation] legal summary by the COE Human Rights Trust Fund.txt

© Savjet Evrope/Evropski sud za ljudska prava, 2013. godina. Ovaj prevod urađen je uz pomoć Fonda za ljudska prava Savjeta Evrope () i nije obavezujući za Sud. Više informacija može se pronaći u punoj izjavi o autorskim pravima na kraju ovog dokumenta.

© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2013. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (). It does not bind the Court. For further information see the full copyright indication at the end of this document.

© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2013. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (). Elle ne lie pas la Cour. Pour plus de renseignements veuillez lire l’indication de copyright/droits d’auteur à la fin du présent document.

Informator o sudskoj praksi Suda br. 158
Decembar 2012. godine
El-Masri protiv “Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije” [GC] - 39630/09
Presuda, 13.12.2012. godine [GC]
Član 3
Ponižavajuće postupanje
Nečovječno postupanje
Mučenje
Djelotvorna istraga
Izručenje
Mučenje i nečovječno i ponižavajuće postupanje tokom i nakon vanredne predaje podnosioca predstavke agentima CIA: utvrđena povreda

Član 5
Član 5-1
Zakonito hapšenje ili pritvor
Pritvor tokom i nakon operacije koja je obuhvatala vanrednu predaju agentima CIA: utvrđena povreda
Činjenice – Podnosilac predstavke, državljanin Njemačke, naveo je da se 31. decembra 2003. godine ukrcao na autobus za Skopje. Na makedonskoj granici javila se sumnja u validnost njegovog pasoša. Ispitivale su ga makedoske vlasti o mogućim vezama sa nekoliko islamskih organizacija i grupa. Kasnije je odveden u hotelsku sobu u Skopju gdje su ga držali dvadeset i tri dana. Tokom pritvora svo vrijeme su ga posmatrali i više puta ispitivali. Njegovi zahtjevi da kontaktira ambasadu Njemačke bili su odbijeni. Jednom prilikom, kada je rekao da namjerava da ode, u glavu mu je uperen pištolj i prijetili su mu. Trinaestog dana njegovog zatočeništva, podnosilac predstavke započeo je štrajk glađu u znak protesta protiv kontinuiranog lišenja slobode. Dana 23. januara 2004. godine, sa lisicama i povezom preko očiju, stavili su ga u automobil i odveli na aerodrom u Skopju.
Tu su ga smjestili u neku prostoriju, pretuklo ga je nekoliko maskiranih muškaraca, skinuli su ga do gola i sodomizovali nekim predmetom. Nakon što mu je nasilno stavljen supozitorij stavili su mu pelenu i obukli mu plavu trenerku kratkih rukava. Zatim je vezan i sa kapuljačom na glavi, u potpunoj čulnoj deprivaciji, nasilno odveden do vazduhoplova CIA, koji je bio okružen makedonskim agentima službe bezbjednosti koji su oformili kordon oko aviona. Kada je ušao u avion, podnosioca predstavke bacili su na pod, privezali lancima i nasilno mu dali sredstvo za umirenje. U tom položaju je odveden avionom u Kabul (Avganistan) gdje je držan u zatočeništvu pet mjeseci.
Dana 29. maja 2004. godine podnosilac predstavke vraćen je u Njemačku preko Albanije. U oktobru 2008. godine podnosilac predstavke podnio je krivičnu prijavu državnom tužilaštvu u Skopju, ali je ona odbijena jer nije bila potkrijepljena dokazima.
Pravo – Tužena Vlada osporila je navode podnosioca predstavke po svim stavkama. Međutim, nakon izvođenja zaključaka iz dostupnog materijala i postupanja vlasti i u odsustvu bilo kakvog zadovoljavajućeg i ubjedljivog obrazloženja Vlade, Sud je našao da su ti navodi potvrđeni van osnovane sumnje.
Član 3
(a)  Procesni aspekti: Podnošenjem krivične prijave, podnosilac predstavke skrenuo je pažnju državnog tužioca na svoje navode da su ga službena lica države podvrgla zlostavljanju i da su bili aktivno uključeni u njegovu kasniju predaju agentima CIA. Njegove pritužbe bile su potkrijepljene dokazima koji su izašli na svjetlo dana u toku međunarodne i drugih inostranih istraga. On je tako postavio osnov za prima facie predmet zlostavljanja snaga bezbjednosti tužene države, što mu je garantovalo da će istraga biti sprovedena. Međutim, gotovo dva i po mjeseca kasnije državni tužilac odbio je pritužbu zbog nedostatka dokaza. Osim traženja informacija od Ministarstva unutrašnjih poslova, tužilac nije preduzeo nikakve korake da ispita navode podnosioca predstavke. Štaviše, iako su navodi podnosioca predstavke u vezi sa vremenom i načinom njegovog prebacivanja u Avganistan, izuzetno dosljedni sa tačnim kursom predmetnog vazduhoplova, istražitelji su ostali pasivni i nisu slijedili taj trag, smatrajući umjesto toga da nisu potrebne dalje istražne mjere. S obzirom na značajne, barem posredne, dokaze koji su bili dostupni kada je podnosilac predstavke predao svoju pritužbu, takav zaključak ne bi se mogao očekivati od nezavisnog organa.
Još jedan aspekt koji daje istrazi karakter neadekvatnog jeste njen uticaj na pravo na istinu u vezi sa relevantnim okolnostima predmeta. Predmet je bio od velikog značaja ne samo za podnosioca predstavke i njegovu porodicu, već i za druge žrtve sličnih krivičnih djela i opštu javnost, koja je imala pravo da zna što se dogodilo. Problem "vanredne predaje" privukao je pažnju cijelog svijeta i potaknuo istrage mnogih međunarodnih i međuvladinih organizacija, uključujući i organe Ujedinjenih nacija za ljudska prava, Savjet Evrope i Evropski parlament. Koncept "državnih tajni" često se koristio da se opstruira potraga za istinom. Privilegiju državne tajne takođe je potvrdila Vlada SAD u predmetu podnosioca predstavke pred sudovima SAD. Uprkos neporecivoj složenosti okolnosti ovog predmeta, tužena država je trebalo da uloži napore da preduzme adekvatnu istragu da bi spriječila bilo kakav dojam nekažnjivosti za određene radnje. Stoga skraćena istraga koja je izvršena u ovom predmetu ne može da se smatra djelotvornom
Zaključak: povreda (jednoglasno).
(b)  Materijalni aspekat
(i)  Postupanje u hotelu – Podnosilac predstavke nesumnjivo je živio u stalnom stanju straha zbog nesigurnosti po pitanju svoje sudbine tokom ispitivanja kojima je bio podvrgnut. Nadalje, takvo postupanje bilo je namjerno korišćeno sa ciljem da se izvuče priznanje ili informacije o njegovim navodnim vezama sa terorističkim organizacijama. Patnje podnosioca predstavke takođe su povećane tajnom prirodom operacije i činjenicom da je njemu onemogućena komunikacija sa bilo kim dok je dvadeset i tri dana boravio u hotelu, neobičnom mjestu za pritvor, van bilo kakvog sudskog okvira. Stoga postupanje kome je bio podvrgnut podnosilac predstavke dok je bio u hotelu predstavlja po raznim stavkama nečovječno i ponižavajuće postupanje.
Zaključak: utvrđena povreda (jednoglasno).
(ii) Postupanje na aerodromu – Isti obrazac ponašanja primjenjen je u sličnim okolnostima za koje je već utvrđeno da predstavljaju povredu člana 7 Međunarodnog pakta UN o građanskim i političkim pravima. Iako je podnosilac predstavke bio u rukama specijalnog tima CIA za predaju, radnje o kojima je riječ bile su izvršene u prisustvu službenih lica tužene države i na njenoj teritoriji. Posljedica toga je da se tužena država mora smatrati odgovornom po Konvenciji za radnje koje su izvršila strana službena lica na njenoj teritoriji uz prećutnu saglasnost ili povlađivanje njenih vlasti. Podnosilac predstavke nije predstavljao nikakvu prijetnju za lica koja su ga zatočila. Dakle, fizička sila koja je protiv njega upotrijebljena na aerodromu bila je pretjerana i neopravdana u datim okolnostima. Ove mjere su upotrijebljene u kombinaciji sa predumišljajem, sa ciljem da se izazove teška bol ili patnja da bi se dobile informacije, izvršilo kažnjavanje ili zastrašilo podnosioca predstavke. Takvo postupanje predstavlja mučenje. Slijedi da tužena država mora da se smatra direktno odgovornom za povredu prava podnosioca predstavke po ovoj stavci pošto su njena službena lica aktivno pomogla postupanje i nisu preduzela potrebne mjere da spriječe da do njega dođe.
Zaključak: utvrđena je povreda (jednosglasno).
(iii) Udaljenje podnosioca predstavke – Nije bilo dokaza da je prebacivanje podnosioca predstavke u ruke agenata CIA obavljeno u skladu sa legitimnim zahtjevom za njegovo izručenje ili bilo kakvom drugom zakonskom procedurom priznatom u međunarodnom pravu za prebacivanje zatvorenika stranim vlastima. Nije se pokazalo ni da je postojao nalog za hapšenje u vrijeme kada je ovlašćena predaja podnosioca predstavke u ruke agenata SAD. Nadalje, dokazi ukazuju na to da su makedonske vlasti imale saznanja o odredištu na koje će biti odveden podnosilac predstavke sa aerodroma u Skopju. Oni su takođe znali ili je trebalo da znaju da postoji stvarni rizik da će podnosilac predstavke biti podvrgnut postupanju koje je protivno članu 3, pošto su u to vrijeme bili objavljeni razni izvještaji koji su se odnosili na praksu kojoj su pribjegavale ili je tolerisale vlasti SAD, a koja je bila očigledno suprotna principima Konvencije. I na kraju, tužena država nije tražila nikakva uvjeravanja od vlasti SAD da bi spriječila rizik da će podnosilac predstavke biti zlostavljan. Shodno tome, uzevši u obzir način na koji je podnosilac predstavke prebačen u nadležnost vlasti SAD, Sud smatra da da je bio podvrgnut "vanrednoj predaji ", tj. vansudskom prebacivanju lica iz jedne jurisdikcije ili države u drugu za svrhe pritvora i ispitivanja van normalnog pravnog sistema, gdje je postojao stvarni rizik mučenja ili surovog, nečovječnog ili ponižavajućeg postupanja.
Zaključak: utvrđena povreda (jednoglasno).
Član 5
(a) Materijalni aspekti
(i) Pritvor u Skopju – Držanje podnosioca predstavke u ograničenom prostoru u hotelu nije bilo ovlašćeno od strane suda niti propraćeno bilo kakvom evidencijom o zadržavanju. Podnosilac predstavke nije imao pristup advokatu, niti mu je dozvoljeno da stupi u kontakt sa svojom porodicom ili ambasadom Njemačke i bila mu je uskraćena svaka mogućnost da bude izveden pred sud da se ispita zakonitost njegovog pritvora. U potpunosti je neprihvatljivo da u državi koja je država vladavine prava lice može da bude lišeno slobode na vanrednom mjestu za pritvor van svakog sudskog okvira. Ovakav pritvor podnosioca predstavke i njegova nemogućnost da komunicira sa bilo kim, na tako neobičnoj lokaciji kao što je hotel još pojačava proizvoljnost njegovog lišenja slobode. To predstavlja naročito tešku povredu njegovog prava na slobodu i bezbjednost.
(ii) Kasniji pritvor – U ovom predmetu, podnosilac predstavke bio je predmet "vanredne predaje ", koja je obuhvatala pritvor van normalnog pravnog sistema i koja je, svojim namjernim zaobilaženjem propisnog procesa bila anatema vladavini prava i vrijednostima koje se štite Konvencijom. Nadalje, za ovakav pritvor lica osumnjičenih za terorizam u okviru programa “predaje” koji vode vlasti SAD već je u sličnim predmetima bilo utvrđeno da je proizvoljan. U takvim okolnostima, trebalo je da bude jasno makedonskim vlastima da je, nakon što je predat u nadležnost vlasti SAD, podnosilac predstavke bio izložen realnom riziku flagrantnog kršenja njegovih prava po članu 5. Makedonske vlasti nisu samo propustile da ispune svou pozitivnu obavezu da zaštite podnosioca predstavke od toga da bude pritvoren tako da to krši tu odredbu; oni su takođe aktivno pomogli kasniji pritvor podnosioca predstavke u Avganistanu tako što su ga predali u ruke CIA uprkos činjenici da su znali ili je trebalo da znaju za rizik takvog prebacivanja.
S obzirom na navedeno, otmica i pritvor podnosioca predstavke predstavljaju "prisilni nestanak " definisan međunarodnim pravom. Tužena Vlada treba da se smatra odgovornom za kršenje prava podnosioca predstavke po članu 5 Konvencije tokom čitavog perioda njegovog zatočeništva.
Zaključak: utvrđena povreda (jednoglasno).
(b) Proceduralni aspekti: Sud je već utvrdio po članu 3 da tužena država nije sprovela djelotvornu istragu navoda podnosioca predstavke o zlostavljanju. Iz istih razloga, Sud je utvrdio da nije sprovedena nikakva smislena istraga kredibilnih navoda podnosioca predstavke da je bio proizvoljno pritvoren.
Zaključak: utvrđena povreda (jednoglasno).
Sud je takođe utvrdio povrede člana 8 i člana 13 Konvencije.
Član 41: 60.000 eura na ime nematerijalne štete.

© Savjet Evrope/Evropski sud za ljudska prava
Ovaj sažetak Sekretarijata ne obavezuje Sud.


© Savjet Evrope/Evropski sud za ljudska prava, 2013. godina.
Zvanični jezici Evropskog suda za ljudska prava su engleski i francuski. Ovaj prevod urađen je uz pomoć Fonda za ljudska prava Savjeta Evrope (). On nije obavezujući za Sud i Sud ne preuzima odgovornost za njegov kvalitet. Prevod se može preuzeti sa baze podataka o sudskoj praksi Evropskog suda za ljudska prava HUDOC () ili sa bilo koje druge baze podataka kojoj ga je Sud dostavio. Prevod se može reprodukovati za nekomercijalne svrhe pod uslovom da se navede puni naziv predmeta, sa gore navedenom izjavom o autorskim pravima i pominjanjem Fonda za ljudska prava. Ukoliko je namjera da se bilo koji dio ovog prevoda upotrijebi za komercijalne svrhe, molimo vas da se obratite na adresu .

© Council of Europe/European Court of Human Rights, 2013.
The official languages of the European Court of Human Rights are English and French. This translation was commissioned with the support of the Human Rights Trust Fund of the Council of Europe (). It does not bind the Court, nor does the Court take any responsibility for the quality thereof. It may be downloaded from the HUDOC case-law database of the European Court of Human Rights () or from any other database with which the Court has shared it. It may be reproduced for non-commercial purposes on condition that the full title of the case is cited, together with the above copyright indication and reference to the Human Rights Trust Fund. If it is intended to use any part of this translation for commercial purposes, please contact .

© Conseil de l’Europe/Cour européenne des droits de l’homme, 2013
Les langues officielles de la Cour européenne des droits de l’homme sont le français et l’anglais. La présente traduction a été effectuée avec le soutien du Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme du Conseil de l’Europe (). Elle ne lie pas la Cour, et celle-ci décline toute responsabilité quant à sa qualité. Elle peut être téléchargée à partir de HUDOC, la base de jurisprudence de la Cour européenne des droits de l’homme (), ou de toute autre base de données à laquelle HUDOC l’a communiquée. Elle peut être reproduite à des fins non commerciales, sous réserve que le titre de l’affaire soit cité en entier et s’accompagne de l’indication de copyright ci-dessus ainsi que de la référence au Fonds fiduciaire pour les droits de l’homme. Toute personne souhaitant se servir de tout ou partie de la présente traduction à des fins commerciales est invitée à le signaler à l’adresse suivante : .